Godine 1991. Mazda je uradila nešto što dotad nijedan japanski proizvođač nije uspeo — pokorila je 24 sata Le Mana. U trci u kojom su dominirali  evropski titani poput Poršea, Jaguara i Mercedes-Benca, mala, uporna Mazda 787B izletela je na vrh i ostavila ceo svet u potpunom šoku. A sve to zahvaljujući svom najluđem adutu: rotacionom motoru koji je, bukvalno, zvučao kao da vrišti.

Taj motor, čuveni R26B, bio je četvororotorsko čudo od oko 700 konja, koje je razvijalo skoro 9.000 obrtaja u minuti. A njegov zvuk? Metalni, prodoran, oštar kao žilet – nešto što je odzvanjalo kroz noć u Le Manu i što svaki ljubitelj motosporta prepoznaje čim ga čuje. Jednom kad ga čuješ, ostaje urezan zauvek.

R26B je predstavljao vrhunac Mazdine dugogodišnje opsesije rotacionom tehnologijom. Svaki od četiri rotora imao je 654 kubika, ukupno 2,6 litara, ali su njegova kompaktnost i lakoća skrivale ozbiljan potencijal. Bez klipova i bez viška mase koja bi ga usporavala, ovaj motor se vrtio neverovatno glatko i bacao snagu kao da je beskonačna. Uz sve to, Mazda mu je dala i neke tada napredne trikove — usis promenljive dužine, elektronski kontrolisane leptire gasa i periferno postavljene usisne portove koji su mu omogućili da pri visokim obrtajima “diše” kao sprinter na stometarskoj trci. Rezultat? Snaga, pouzdanost i mogućnost da 24 sata bude na ivici maksimuma.

U šasiji 787B, R26B je bio postavljen tik ispred zadnje osovine, što je automobilu davalo skoro savršen balans. Menjač je bio klasični petostepeni ručni, a sve to je bilo upakovano u ultra laku karoseriju od karbonskih vlakana i kevlara. Auto je imao oko 820 kilograma, što je značilo da je u krivinama bio neverovatno agilan. Ali njegov pravi identitet definisao je motor — onaj karakteristični rotacioni urlik koji se čuo kilometrima daleko, penjući se sve više i više kako su obrtaji rasli. Do danas, mnogi ga smatraju jednim od najlepših zvukova u istoriji trka.

Motor je mogao da se prati iz boksa pomoću telemetrije u realnom vremenu, a 787B je bio jedan od prvih automobila za trke izdržljivosti sa takvom tehnologijom. Poklopac za dopunjavanje ulja se praktično nalazi u sredini poklopca motora, spreman za pristup prilikom zaustavljanja u boksu. U stvarnosti, automobil je vozio tokom cele 24-časovne trke sa samo jednim dopunjavanjem ulja. I jednom zamenom sijalice u farovima.

Mazdina pobeda 1991. godine bila je nešto mnogo više od trijumfa na papiru. 787B, koji su vozili Folker Vajdler, Džoni Herbert i Bertran Gašo, izdržao je 362 kruga — preko 4.900 kilometara — bez ijednog mehaničkog problema. Bila je to prva i jedina pobeda automobila sa rotacionim motorom, ali i prva ukupna pobeda jednog japanskog proizvođača u Le Manu.

A onda je FIA ubrzo zabranila rotacione motore u takmičenju — što je Mazdinu pobedu učinilo još posebnijom. Jedinstveni trenutak koji se više nikada neće ponoviti.

Danas je Mazda 787B i dalje apsolutna legenda trka izdržljivosti. Preživeli automobil sa startnim brojem 55 i dalje se povremeno pojavi na događajima, i svaki put kad upali, masa se okupi samo da bi čula taj nezaboravni zvuk. Tri decenije kasnije, ta pobeda ostaje dokaz da je ponekad baš taj “drugačiji put” — onaj koji vrišti umesto da riče — baš onaj koji vodi do besmrtnosti.